DERMATITIS PERIORALIS: Uzroci, Simptomi i Rebound Fenomen
Perioralni dermatitis (Dermatitis perioralis) je vrlo česta inflamatorna dermatoza koja se lokalizuje prvenstveno u regiji oko usana, a karakterišu je eritem (crvenilo) i papule.
Bolest se smatra svojevrsnom varijacijom rozacee (rosacea-like dermatitis). Najčešće pogađa žene u dobi od 16 do 45 godina, a kod velikog broja pacijenata nastaje kao posledica dugotrajne ili neodgovarajuće upotrebe topikalnih kortikosteroidnih preparata.
Mehanizam nastanka
Tačan mehanizam nastanka ove dermatoze nije u potpunosti razjašnjen. Takođe, nije sasvim razjašnjena ni uloga saprofitne mikroflore kože, na čiju patogenost mogu direktno uticati kortikosteroidi.
U kliničkoj praksi česti su upalni procesi kod kojih je laboratorijski nalaz brisa potpuno sterilan, što ukazuje na to da bakterijska infekcija nije uvek primarni uzrok.
Klinička slika i simptomi
Promene se dominantno lokalizuju u predelu oko usana i u nazolabijalnim naborima, pri čemu je sam rub usana tipično pošteđen (tzv. slobodni rub). Promene se mogu proširiti i na obraze, čelo i kapke, a neretko se javlja i izolovani oblik u vidu periorbitalnog dermatitisa (oko očnih kapaka).
Na crvenoj (eritematoznoj) površini javljaju se papule čiji intenzitet varira, a u težim slučajevima i pustule (gnojnice).
Prateći simptomi uključuju:
- Blagu deskvamaciju (perutanje kože)
- Osećaj pečenja i zatezanja
- Pruritus (svrab)
Bolest je hroničnog karakter i bez adekvatnog dermatološkog pristupa može trajati nedeljama, pa i mesecima.
Lečenje, rebound fenomen i oporavak
Prvi i najvažniji korak u lečenju jeste hitni i potpuni prekid upotrebe svih kortikosteroidnih preparata.
Rebound fenomen (zamka kortikosteroida)
Nakon prekida primene kortikosteroida vrlo često nastaje takozvani „rebound fenomen” — naglo pogoršanje i vraćanje bolesti u znatno težem obliku nego pre početka lečenja. Ponovno uvođenje istog kortikosteroidnog preparata dovodi do prividnog, trenutnog poboljšanja, što kod pacijenta stvara lažni utisak o efikasnosti te terapije. Ključno je pacijentu detaljno objasniti ovaj proces kako ne bi samoinicijativno posezao za kremama koje samo produbljuju problem.
Terapijski protokol i prognoza:
- Terapija: Najčešće se sprovodi oralnim antibioticima (obično doksiciklinom) u trajanju od jednog do nekoliko meseci, uz strogo prilagođenu i minimalističku negu kože.
- Prognoza: Izlečenje često dolazi spontano u periodu do šest meseci nakon prekida kortikosteroidne terapije.
- Posledice: Nakon saniranja upale, na koži mogu ostati posledice u vidu atrofije kože, teleangiektazija (proširenih kapilara) i pojačanog lučenja lojnih (sebacealnih) žlezda.
