Seboroični dermatitis: Uzroci, Simptomi i Metode Lečenja
Seboroični dermatitis (SD) spada u grupu hroničnih recidivantnih dermatoza, što znači da se ne može trajno izlečiti, ali se uspešno može zalečiti i držati pod kontrolom.
Etiologija nastanka nije do kraja razjašnjena, ali se smatra da gljivica roda Pityrosporum ovale, koja normalno naseljava kožu, u određenim uslovima postaje patogena. Ti uslovi uključuju poremećen mikrobiom kože, izmenjenu sekreciju lojnih žlezda i genetsku predispoziciju.
Epidemiologija i ko oboljeva?
Seboroični dermatitis je čest dermatološki problem koji se pretežno javlja u tri različita životna perioda:
- Prva tri meseca života: Kod beba se javlja na kapilicijumu (poznato kao temenjača ili cradle cap), licu i u predelu pelena.
- Tokom puberteta: Usled pojačane aktivnosti polnih hormona i radu lojnih žlezda.
- Odraslo doba (između 40. i 60. godine): Zahvata seboroične regije poput kapilicijuma, lica, retroaurikularne regije (iza ušiju), gornjih delova grudnog koša, a može zahvatiti aksile (pazuh) i prepone.
Mehanizam nastanka i faktori rizika
Najviše je dokaza za patogenu ulogu gljivice Pityrosporum ovale. Ona poseduje aktivne lipaze koje hidrolizuju trigliceride sebuma, pri čemu se oslobađaju slobodne masne kiseline. One narušavaju funkciju epidermalne barijere i pokreću inflamatorni proces.
Ključni uzroci i faktori rizika:
- Pojačano lučenje sebuma: Predstavlja pogodnu podlogu za razvoj gljivica, mada sama produkcija sebuma nije samostalni uzrok.
- Sekundarne infekcije: Na seboroičnoj koži često dolazi do impetiginizacije, odnosno prekomernog porasta stafilokoka.
- Genetika i imunitet: Genetska predispozicija i oslabljen imunološki odgovor značajno povećavaju rizik.
- Stres i neurogena stanja: Hronični stres i određena neurološka stanja mogu izazvati ili pogoršati simptome.
- Deficit nutrijenata: Nedostatak cinka u organizmu može izazvati promene vrlo slične seboroičnom dermatitisu.
Klinička slika i sezonski karakter
SD se obično prezentuje u vidu dobro ograničenih eritematoznih plakova (crvenih žarišta) prekrivenih masnim, žućkastim skvamama (perutanjem). Promene su obično simetrično raspoređene.
Najčešće pogođene regije:
- Kapilicijum (koža glave)
- Lice (nazolabijalne brazde, kapci i obrve)
- Ušni kanali i regija iza ušiju
- Presternalna (grudi) i interskapularna regija (između lopatica)
Sezonski karakter: Seboroični dermatitis se češće javlja i intenzivira tokom prelaznih godišnjih doba i zimi, dok se tokom leta pod uticajem sunca i umerene vlažnosti stanje obično poboljšava.
Kako se sprovodi lečenje?
Terapija se prilagođava starosti pacijenta i lokalizaciji promena:
- Antimikotici: Predstavljaju osnovu lokalne terapije (kreme i šamponi na bazi ketokonazola).
- Medicinski šamponi: Za pranje kose i poglavine preporučuju se preparati sa cink-piritionom, selen-sulfidom ili derivatima katrana.
- Kortikosteroidi i kombinovana terapija: Za smirivanje akutne upale na koži primenjuju se blaži topikalni kortikosteroidi, često u kombinaciji sa antimikoticima.
- Tretman sekundarnih infekcija: U slučaju udružene stafilokokne infekcije, primenjuju se antibiotske kreme topikalno ili sistemski antibiotici.
